СЕДЕЋА ОДБОЈКА
Sport image

Седећа одбојка је најпре почела да се игра у Холандији. Поред седеће постоји и стојећа одбојка за особе са инвалидитетом. У клубским такмичењима у седећој одбојци могу у тиму учествовати два играча без инвалидитета (од којих само један у датом моменту може да учествује у игри), док у такмичењима националних селекција могу учествовати искључиво особе са инвалидитетом.

Сваки такмичар у седећој одбојци мора да буде класификован. Класификацију обавља тим лекара-класификатора који проверава способност играча да направи одређене покрете. Постоји трајна класификација која се понавља сваке 4 године, док за особе са прогресивним инвалидитетом постоји привремена класификација која се обнавља сваке године.

Правила дозвољавају да тимови у седећој одбојци могу бити мешовити и чисто мушки или женски. Највише тело у седећој одбојци је Међународна Организација за Одбојку за oсобе са инвалидитетом (WOWD), који има регионалне подкомитете. Подкомитет за Европу је Европски Комитет за одбојку за особе са инвалидитетом (ECVD).

Такмичења се одвијају по правилима која су модификована правила Међународне одбојкашке федерације (FIVB). Ова модификација правила у односу на она за особе без инвалидитета је минимална, тако да је игра у суштини идентична, само прилагођена физичким могућностима особа са инвалидитетом: терен је мањи (10x6 метара), мрежа је нижа (логично - играчи седе на поду), а такмичари све време морају да буду на подлози. Седећа одбојка је изузетно динамичан спорт, знатно бржи од одбојке за особе без инвалидитета.